Манастир Рача

Манастир Рача

Манастир се налази се шест километара од БајинеБаште и сматра се да је задужбина Краља Драгутина Немањића из 13. века. Од његове царске лавре остали су само темељи након турских освајања из 15.века. Једно је од најзначајних места српске прошлости. Од посебног је значаја била рачанска преписивачка школа, а након страдања манастира и велике сеобе Срба 1690.године, Рачани су у Сент Андреји створили основу српске азбуке и књижевности у новом веку.

Стотинак година касније братство Троноша подиже манастир из рушевина да би крајем првог срског устанка био поново запаљен. Данашњи изглед цркве потиче из 1836.године. За време другог светског рата овде је од Немаца склоњено Мирослављево Јевандјеље, најстарија српска књига написана у 12. веку. Део светих мошти Краља Драгутина од недавно се налазе у овом храму.

Од Манастира Раче до врела Лађевац и остатка рачанске преписивачке школе води обележена пешачка стаза дуга око два километра. Пут води уз обалу речице Раче. На одмориштима има са обе стране реке клупа и столова са натстрешницама. После четрдесетак минута хода стиже се до слапова врела Лађевац. У близини Лађевца налазе се остаци Рачанске преписивачке школе”. Даље савладавање стазе која води до видиковца Црњесково је доста теже. Локални водичи националног парка Тара могу бити од велике помоћи.

Рачанска преписивачка школа
Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у 17. и првим деценијама 18. века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“
Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара.

Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у 17. веку називали Бања јер је тепература воде 17 °C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и у фази истраживања су.

Сеобе
Пошто су Срби у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби су почели да се селе на север. За време велике сеобе под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године и многи калуђери из манастира Раче су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. И њима захваљујући Сент Андреја је постао ускоро културни центар Срба у Мађарској.
После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе. И у овом манастиру су калуђери наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу овим калуђерима нарочито су се истакли:
– Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности
– Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и
– Гаврил Стефановић Венцловић.

Први српски устанак
Манастир је 1795. реконструисао Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Игуман Хаџи Милентије је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и био врло успешан у ослобађању Ужица. Хаџи Милентијев барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру.
Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага ајан сребренички.
Манастир је обновљен 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

Други светски рат
У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље највећи и најважнији документ српске књижевности из 12. века. За време Другог светског рата игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве и то га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте.
Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле
Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира,  могу се видети у манастиру.

Слава -Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).